U trenutku kada casovnik života dodje do odredjenog sata, iskljuci se i povede dušu u onostrani svet. Sama ta neminovnost, sama ta sigurnost i svest da je to stanje, po trajanju, neuporedivo vece od onoga što se zove život, morala bi biti pametnom coveku jedna velika, zdrava uteha.Sve ovo može izgledati kao neka «oda» kraju, kao uteha onome koji odlazi – pa nije baš tako! Onome koji mora da ode treba poruciti, sa mnogo ljubavi, da svaki trenutak života može da bude lepši ako sebe ubedimo da moramo da iskoristimo to vreme koje nam je preostalo da život ucinimo što kvalitetnijim, da to vreme proživimo duhovno, lepo, ispunjeno najboljim stvarima koje život može da nam pruži. Takva jedna bolest je možda blagoslov, šansa da živimo bolje, lepše, jer moramo da poverujemo da cemo otici.
By DukeM
Нема коментара:
Постави коментар