Smeh je lek. Vec objavjen u jednom postu kroz stihove koje nam stavljaju do znanja da budete nasmejani,jer samim tim sebi podsticete bolje raspolozenje i stvarate pozitivnu auru oko sebe.
Kao voda koju pijete,kao hleb koji jedete i smeh je hrana kojom nesvesno hranite svoj organizam.
Ispricacu Vam jedan istiniti dogadjaj koji mi je obelezio moj volonterski rad u struci.I kojeg se vrlo dobro i rado secam.I kao neko ko se tek upustio u medicinske vode i danas vec kao profesionalac u svom poslu.
Nadam se da ce da Vam izmami osmeh na lice.
> Pola 8 ujutro. Posle zavrsetka primopredaje smene i jutarnje nege pacijenata bio sam spreman za terapiju.Postujuci pravila 5"O" i principa lege artis,imao sam tog jutra zadatak da aplikujem jednom pacijentu penicilin i.m.
Nije mi bio prvi put da aplikujem penicilin pacijentu medjutim jeste mi bio prvi put da se susretnem sa pacijentom koji pored svoje trenutne DG zbog koje je hospitalizovan imao jos i ispade psihicke prirode. Ali nije bio agresivan.Taj drugi deo DG sam kasnije saznao.
Poznavajuci efekte koje moze da prouzrokuje lek i simptome koji mogu da se jave : pored mučnine, osipa,i mnogih drugih reakcija koje mogu da variraju između onih relativno blagih do ekstremnih alergijskih reakcija; pazljivo sam aplikovao lek i u medjuvremenu razgovarao sa pacijentom.
Pitanja koje sam mu postavio bila su : Kako se osecate?Jel imate mucninu,"vrtoglavicu" (zapamtite ovo) ?
Da bi neposredno po zavrsetku davanja,pacijent M.V. ustao i poceo da skace po krevetu,da se smeje i da urlice na sav glas.Taj prizor NIKAD necu zaboraviti.Dozvao sam jednu koleginicu u pomoc,jer nisam znao sta da radim sa njim?
Kada je pristigla pacijent se i dalje valjao od smeha. I poceo vikati :
"Pa dobro majku mu,gde ide da mi neko postavlja pitanje dal mi se vrti u glavi a daje mi injekciju u du*e". Sestra koja je bila samnom se pocela smejati zajedno sa njim. Pomislih u sebi : Jel ovo skrivena kamera?
U stvari to i jeste bilo smesno u tom trenutku nista alarmantno. Jer ona poznavajuci ga znala je da je on imao i slicne ispade. Na kraju se sve dobro svrsilo. Pacijent je u stvari od silnog smeha morao da iskali to iz sebe na neki nacin pa makar skakanjem po krevetu.
Danas kad vratim film unazad i jeste smesno,ali meni kao volonteru mozete da zamislite kako je bilo. :)
Da se nasmejete : http://www.zafrkancije.co.yu
Нема коментара:
Постави коментар