TETOVAŽA – SIMBOL SLOBODE ILI DOŽIVOTNA ROBIJA

Mnogi tetoviranje, pirsing i druge metode ulepšavanja još uvek poistovecuju s devijantnim ponašanjem, odnosno podgrupama koje svojim postupcima koketiraju izmedu društveno prihvacenih i normi na ivici zakona. Svima njima, pre ulaska u 21. vek, predstoji još i dugo putovanje kroz devedesete godine prošlog, koje su, stavljajuci u prvi plan individualne slobode i prava u velikoj meri promenile sliku sveta na koju smo do tada bili navikli. Jer, danas to rade svi. Tetoviraju se mladi, stari, gospode, kao i one „lake”, „poštena inteligencija”, kao i obicna balavurdija.
– Poslednja decenija prošlog veka donela nam je zapravo potpuno brisanje granica medu potkulturnim grupama; od tada je sve dozvoljeno, slobode pojedinca su stavljene u prvi plan, a svako zarad izgradnje individualnog, licnog stila može slobodno i po sopstvenom izboru da kombinuje sve ono što je do tada bilo zasebno obeležje pojedinacnih supkultura.Drugim recima, nekada je bilo jednostavno, s obzirom na stil odevanja i muziku koju neko sluša, za kratko vreme odrediti kojoj društvenoj podgrupi on pripada. Znalo se tacno i ko su pankeri i ko su hipici, kako se oblace i šta slušaju rokeri, skinhedsi, šminkeri, dizelaši... Danas je, s druge strane, potpuno nemoguce na osnovu toga što neki mladic ima obrijanu glavu odrediti da li je u pitanju skinheds ili narodnjak. Slicnu sudbinu doživela je i tetovaža, ukras nekada rezervisan iskljucivo za izolovane grupe, a danas sveprisutni modni trend, podjednako prisutan kako kod pojedinaca „problematicnog” ponašanja, tako i kod savremenih uzora i idola kao što su sportisti, glumci, manekeni, pevaci...


I sama rec je „uvezena” iz polinežanskog jezika i u izvornom znacenju odnosi se na razne oblike ukrašavanja. Na evropski kontinent je tokom sedamnaestog, osamnaestog i devetnaestog veka donose mnogobrojni misionari, pri cemu se ovaj uvozni artikal najbrže i najbolje „primao” kod izolovanih grupa, medu kojima su prednjacili mornari i zatvorenici. Kasnije im se pridružuju i razne druge grupe manje prihvacenih, siromašnijih i neretko ljudi u manjoj ili vecoj meri društveno neprihvatljivog ponašanja, koji su ovim „rucnim radom” želeli da iskažu svoj bunt i neslaganje s pravilima igre društva ciji su i sami bili clan. Ovde svakako nije zgoreg podsetiti na jednu specificnost prostora nekadašnje SFRJ – sada vec cuvene „JNA tetovaže”, koje su na ovim prostorima „harale” tokom više decenija prošlog veka.



Najlepše u vezi s vremenom u kojem živimo jesu velike slobode pojedinaca, a problem nastaje kada se uzme u razmatranje sve ucestalija pojava izjednacavanja integralnih s dezintegralnim sistemima vrednosti, odnosno kada se, recimo, zapitamo šta je s klasicnim razlikovanjem dobra i zla
Konkretno, kada je o tetovažama rec, s jedne strane imamo slobodu izražavanja pojedinca kroz odredenu sliku ili simbol, a s druge, pravo drugog pojedinca i kolektiva da se zaštiti od negativnih sadržaja koji podsticu ili izazivaju nasilje ili vredaju tude osecaje i uverenja.







More about TATTOO :
http://www.tattoo.kgonline.info/tattoopage.htm